Međunarodna agencija za energetiku (IEA) razmatra istorijski potez kojim bi se na svetsko tržište pustilo čak 400 miliona barela nafte iz strateških rezervi. Cilj ove mere je stabilizacija energetskog tržišta i ublažavanje naglog rasta cena nafte.
Ova količina predstavlja najveće planirano oslobađanje rezervi u istoriji IEA i značajno je veća od prethodne rekordne intervencije iz 2022. godine, kada je na tržište pušteno oko 182 miliona barela nakon početka rata u Ukrajini.
CITAJTE I OVO:
Reakcija na rast cena nafte
Do ovog poteza dolazi u trenutku kada su cene nafte snažno porasle zbog eskalacije sukoba na Bliskom istoku i straha od poremećaja u globalnom snabdevanju energentima.
Tržište posebno brine situacija oko Hormuškog moreuza, strateški važnog prolaza kroz koji prolazi približno 20 odsto svetske nafte. Svaki poremećaj u tom regionu može imati velike posledice po globalno snabdevanje energijom.
Ko će pustiti naftu iz rezervi
Plan predviđa koordinisanu akciju zemalja članica IEA. U oslobađanju rezervi učestvovaće više država, među kojima su:
Sjedinjene Američke Države
Japan
Nemačka
Austrija
druge članice međunarodne energetske agencije
Pojedine države već su najavile da će početi da puštaju deo svojih rezervi kako bi se ublažio pritisak na tržište energenata.
Koliko nafte postoji u rezervama
Države članice IEA raspolažu ogromnim količinama strateških zaliha. Procene pokazuju da zemlje članice imaju više od 1,2 milijarde barela u državnim rezervama, dok industrija dodatno drži oko 600 miliona barela nafte.
Ove rezerve služe kao zaštita u situacijama velikih poremećaja na tržištu energenata, poput ratova, političkih kriza ili naglog rasta cena nafte.
Potez koji treba da smiri tržište
IEA planira da oslobađanje rezervi bude sprovedeno u nekoliko faza tokom narednih meseci kako bi se tržište stabilizovalo i sprečilo dalji rast cena.
Ipak, analitičari upozoravaju da ostaje pitanje da li će ova količina nafte biti dovoljna da nadoknadi potencijalne poremećaje u snabdevanju ako se sukob na Bliskom istoku dodatno proširi.
Jedno je sigurno – odluka o puštanju 400 miliona barela nafte predstavlja jedan od najvećih energetskih poteza u poslednjim decenijama i mogla bi imati značajan uticaj na globalno tržište energenat