KO PODRŽAVA IRAN, A KO SAD? – Pogledajte kako stoje svetske sile i zemlje širom planete u najdramatičnijoj geopolitičkoj krizi današnjice

U trenutku kada su SAD i Izrael pokrenuli velike vojne udare na Iran, ceo svet je pod ogromnim pritiskom da zauzme stav — savezništvo, podrška, osuda ili poziv na mir. Pogledajmo ko se na kojoj strani nalazi i kako globalna zajednica reaguje na eskalaciju sukoba.

🇮🇷 Ko podržava Iran (ili je na njegovoj strani):

• Osovina otpora – regionalni saveznici
Iran dugo održava mrežu saveznika i paravojnih formacija širom Bliskog istoka, što smatra delom opšte strategije odvraćanja. U tu grupu spadaju:

• Hezbolah u Libanu

• Snage popularne mobilizacije (PMF) u Iraku

• Huti u Jemenu

• Hamas u Pojasu Gaze

Ovi akteri godinama kolektivno pružaju oružanu i ideološku podršku Teheranu u regionalnim sukobima.

• Rusija – otvorena podrška Iranu
Rusija snažno osuđuje vojne napade SAD i Izraela, nazivajući ih “neopravdanim aktom oružane agresije” i podržava svoje saveznike u Teheranu, istovremeno optužujući SAD da krše međunarodne norme i Ujedinjene nacije.

• Pakistan – protiv eskalacije
Pakistan je jasno kritikovao napade i pozvao na deeskalaciju i diplomatiju, ističući da je potrebno smirivanje tenzija umesto nasilja i ratnih poteza.

🇺🇸 Ko podržava SAD i njihov savez sa Izraelom:

• Australija – podrška zapadnoj akciji
Australija je jasno stala uz SAD i Izrael, podržavajući njihove vojne akcije protiv iranskog režima, navodeći da žele da spreče nuklearno naoružanje i porastu pretnji u regionu. Australijska vlada je takođe upozorila građane na moguće posledice i rizike za bezbednost.

• Ukrajina – podrška udarima i kritika iranskog režima
Ukrajina je izrazila podršku napadima predvođenim SAD, ističući da iranski režim predstavlja pretnju međunarodnoj bezbednosti i da su odgovorni za nasilje i represiju, uz izraženu solidarnost prema civilima.

• Izrael – direktan saveznik SAD
Izrael je aktivno uključen u vojnu akciju i naziva udare neophodnim za nacionalnu bezbednost, uz ciljeve sprečavanja nuklearnog razvoja Irana i eliminisanja pretnji.

🌍 Neutralni, oprezni ili protiv eskalacije:

• Francuska i ostale evropske sile
Mnoge evropske države — uključujući Francusku, Nemačku i EU — ističu da podržavaju zaštitu civila i međunarodni pravni okvir, ali ne podržavaju vojnu eskalaciju i pozivaju na povratak diplomatiji i pregovorima.

• Jordan i druge zemlje regiona
Zemlje poput Jordana rade na zaštiti sopstvenog vazdušnog prostora i građana, ali ne žele da budu uvučene direktno u sukob, uz pozive na smirivanje tenzija.

**• Turska – poziv na diplomatiju
Turska odbacuje vojne intervencije i poziva sve strane na pregovore i diplomatsko rešenje, ističući da destabilizacija regiona nije u interesu niko.

🧠 Šta ovo znači za svet?

Ovaj sukob nije samo lokalizovana regionalna kriza — njegove posledice mogu imati globalni efekat:

• Rizik od širenja konflikta izvan Bliskog istoka

• Potencijalne posledice po globalne energetske lance

• Diplomatija pod ogromnim pritiskom dok svet balansira između rata i pregovora

Dok jedni zemlje podržavaju vojnu akciju i jačanje pritiska na Iran, drugi pozivaju na mir, dijalog i povratak pregovorima kako bi se sprečila potpuna eskalacija i šire posledice po međunarodnu bezbednost.

🔴 Praćenje stanja i stavova zemalja širom sveta – ostanite uz naš sajt za najnovije vesti i analize!